Rinoplastika – operacija nosa

Pišite nam

Korekcija nosa je operativni zahvat u kojem je ključno planiranje novog izgleda nosa. Plastični hirurg uzima u obzir sve elemente lica i karakteristike trenutnog nosa.

Rinoplastika spada u jedan od najčešćih estetskih zahvata, jer izgled nosa utiče na ravnotežu celog lica. Obično se menja oblik, veličina i položaj nosa, a neretko se uz estetske korekcije otklanjaju i problemi s disanjem.

Devijacjacija septuma i otežano disanje dovode do toga da se veliki broj ljudi odluči za  rinoplastiku, mada je njihova motivacija za promenom izgleda nosa minimalna, ili čak nepostojeća. Upravo zato, ispravka devijacije – koja u mnogo čemu remeti redovan život, proizvodi isprekidan san, hrkanje i preterano umaranje – može i ne mora biti kombinovana s estetskim delom operacije nosa.

Rinoplastika može korigovati:

  • Preveliki ili premali nos
  • Kriv nos, urođeno ili nakon povrede
  • Preširok most nosa ili okrugli vrh nosa
  • Široki vrh nosa
  • Preširoke nozdrve
  • Spušten nos i neadekvatan prostor između nosa i usan
  • Devijaciju i otezano disanje

Osnovna podela procedura rinoplastike prema složenosti je na:

  1. Kompletna korekcija nosa – korekcija se vrši i na kostima, najčešće promenom njihove pozicije
  2. Korekcija vrha nosa – izvodi se samo na hrskavici i koži
  3. Sužavanje nozdrva – kao i korekcija vrha nosa

Operativna procedura i oporavak

Kompletna operacija nosa je procedura nakon koje je nemoguće izbeći prisustvo modrica i otoka, dok se oko očiju pojavljuju tamni krugovi. Ipak, pacijenti nakon oporavka, kada vide svoj novi nos i/ili „prodišu“ – tvrde da je ovo bio zanemarljiv i previše prolazni problem, u odnosu na trajni rezultat koji su dobili.

Odabir anestezije za ovu operaciju zavisi od obima intervencije, može biti izvedena uz lokalnu anesteziju i intravensku sedaciju, ali i u opštoj anesteziji.

Nakon svake rinoplastike, bez obzira na njen nivo kompleksnosti, možete očekivati modrice i otoke. Kod druge dve manje korekcije, modrice su svakako značajno manje i brže se povlače.

U periodu posle operacije, u zavisnosti od njene složenosti, nosi se maska, a obavezni su i tamponi u nosu. Oni se skidaju – opet u zavisnosti od procedure koja se radi – u roku od 1 ili 5 dana. U postoperativnom periodu neophodan je pojačan oprez zbog eventualnih udaraca, jer je nos osetljiv.

Nos je specifičan po tome što kosti, hrskavica i koža imaju svoje procese oporavka, koji se ne dešavaju istovremeno.

Upravo iz tih razloga, konačan rezultat se čeka mesecima – čak i do 6 meseci. Iz prakse možemo reći da otoke, koji ne prolaze brzo, manje primećuju oni koji su značajnije smanjili nos.

Koje tehnike preoblikovanja nosa se koriste?

U zavisnosti od problema, bira se i tehnika rada. Nekada je neophodno raditi „otvorenu operaciju“, kako bi moglo da se pristupi celoj strukturi nosa – što je pogodno kada postoji veća količina korekcija na svim delovima nosne strukture.  Druga metoda rada, zatvorena, jeste pristup koji je prikladan za korekcije umerenijeg intenziteta.

Ostale bitne informacije o rinoplastici

Konsultacije vezane za očekivanja su izuzetno važne, pogotovo je bitno da bude jasno da je dobra rinoplastika prvenstveno „oponašanje prirode“. Drugim rečima, novi izgled nosa je uslovljen genetikom i izgledom ostalih delova lica. Cilj je da se dobije usklađena celina, koja izgleda što prirodnije.

Sve podatke o pripremi za operaciju, kao i postoperativnom toku, dobićete od plastičnog hirurga.

Dobra vest, a u praksi ovo iznenadi mnoge pacijente – jeste da prilikom operacije nosa nema bolova. Rinoplastika se smatra neprijatnom zbog nošenja tampona u nosu, a oni dozvoljavaju disanje samo na usta (od 1 do 5 dana). Tu su i modrice, i otoci. Ali bola nema.

Bitno je da znate i da zbog specifičnog zarastanja nosa (kost, hrskavica i koža posebno), nekada možda bude potrebno da se uradi još jedna mini intervencija – jer nos, zbog svoje kompleksnosti, zarasta drugačije kod svakog pojedinca. Ta intervencija ne mora da bude lakša hirurška korekcija, već recimo, može da bude dodavanje male količine filera u vrh nosa. 

Češći je slučaj da se ovo događa kod ljudi koji na operaciju dođu s prethodno polomljenim nosem ili ponavljaju neuspešnu operaciju nosa – a ređe kod pacijenata koji nemaju ovakvu istoriju, već nos koriguju iz isključivo estetskih razloga i nezadovoljstva postojećim izgledom.